Mamalologija

Provincija Karpatska Srbija, u okviru koje se nalazi reka Grza, predstavlja jedan od najznačajnijih centara diverziteta faune sisara na području Srbije (Savić et al. 1995). Na osnovu dvogodišnjeg istraživanja u široj okolini reke Grze do sada je zabeleženo 30 vrsta sisara iz 11 familija, a pretpostavlja se da to nije konačan broj. Ovde se mogu naći predstavnici šest redova: Artiodactyla (papkari), Carnivora (zveri), Lagomorpha (zečevi), Insectivora (bubojedi), Rodentia (glodari) i Chiroptera (slepi miševi). Područje Vrelske padine je dom jednom retkom bubojedu iz roda Neomys. Vrste roda Neomys (vodene rovčice) životni vek provode u blizini bara, brana, rečica, ali nisu striktno vodene životinje. U ustima imaju otrovne žlezde, čije se izlučevine mešaju sa pljuvačkom, parališući žrtvu pri lovu. Hrani se račićima, larvama insekata, bubama, crvima, ponekada sitnim ribama i žabama. Za plivanje koristi zadnje noge i rep, koji imaju redove dlačica posebno razvijene u tu svrhu. Vodena rovčica je aktivna noću, posebno pred svitanje. Myoxus glis (običan puh) je jedna od devet vrsta glodara ovoga kraja. Puh je omnivor (svaštojed); hrani se orasima, voćem, gljivama, insektima, ponekad i jajima ili tek izleglim ptićima, a neretko će posetiti ljudska skladišta hrane, ukoliko se nađe u njihovoj okolini. Veoma je radoznala životinja i, za razliku od drugih divljih životinja, često prilazi ljudima, privučen uglavnom mirisom hrane, mada nikada suviše blizu. Grupa od 30-ak puhova odabrala je za svoje sklonište, tokom letnjih meseci, pećinu na Vrelskoj padini. Osim u pećini, u ovom području puhovi su dom našli na tavanima i u podrumima okolnih kuća. Chiroptera (slepi miševi) spadaju u najmanje proučen red sisara u Srbiji. Iako im vid nije previše dobro razvijen ove životinje nisu slepe, ali se u letu i pri lovu ne oslanjaju na čulo vida, već koriste ultrazvuk. Ovaj fenomen naziva se eholokacija i imaju ga još neke vrste sisara. Slepi miševi koji naseljavaju teritoriju Srbije hrane se isključivo insektima i larvama insekata. Različite vrste imaju na svom jelovniku različite grupe insekata i u skladu sa tim koriste različite tehnike za lov. Plen love u letu hvatajući ga ustima ili u letnu membranu, ili zadnjim nogama skupljaju larve insekata sa površine vode.



Na Grzi je zabeleženo prisustvo dvanest vrsta slepih miševa iz šest različitih rodova: Rhinolopus (potkovičari), Barbastella, Eptesicus (ponoćnjaci), Myotis (večernjaci), Pipistrellus (slepi mišići) i Hypsugo. Šumska vegetacija Grze idealno je lovište za one vrste slepih miševa koje insekte love u krošnjama drveća. Na Gornjem i Donjem jezeru uveče se mogu uočiti slepi miševi koji u velikom broju love iznad same površine vode; to su vrste koje se hrane larvama insekata. Tri od ukupno dvanest vrsta slepih miševa koje su uhvaćene na ovom području nalaze se na Svetskoj crvenoj listi (IUCN Red List of Threatened Species), kao skoro ugrožene (NT- near threatened) ili ranjive (VU – vulnerable, ugrožena kategorija). U našoj zemlji sve vrste slepih miševa su zaštićene zakonom i svako nepotrebno uznemiravanje ovih životinja predstavlja kršenje propisa.

Na Grzi je zabeleženo prisustvo dvanest vrsta slepih miševa iz šest različitih rodova: Rhinolopus (potkovičari), Barbastella, Eptesicus (ponoćnjaci), Myotis (večernjaci), Pipistrellus (slepi mišići) i Hypsugo. Šumska vegetacija Grze idealno je lovište za one vrste slepih miševa koje insekte love u krošnjama drveća. Na Gornjem i Donjem jezeru uveče se mogu uočiti slepi miševi koji u velikom broju love iznad same površine vode; to su vrste koje se hrane larvama insekata. Tri od ukupno dvanest vrsta slepih miševa koje su uhvaćene na ovom području nalaze se na Svetskoj crvenoj listi (IUCN Red List of Threatened Species), kao skoro ugrožene (NT- near threatened) ili ranjive (VU – vulnerable, ugrožena kategorija). U našoj zemlji sve vrste slepih miševa su zaštićene zakonom i svako nepotrebno uznemiravanje ovih životinja predstavlja kršenje propisa. Tekst: Jelena Jovanović Fotografije: Branko Karapandža Od balkanskih centara diverziteta batraho i herpetofaune, području reke Grze geografski je najbliža Peripanonska oblast, u kojoj je broj vrsta vodozemaca i gmizavaca 35 (Džukić & Kalezić, 2004). Očekivan broj vrsta vodozemaca i gmizavaca u delu Srbije u kome se nalazi reka Grza je 31. Ukupan broj konstatovanih vrsta tokom dve godine je 19. Manji broj nalaza na području reke Grze može se objasniti time da je istraživano geografski manje područje, sa malim brojem različitih staništa – istražene su bukova i hrastova šuma, kamenjari, prirodni i veštački vodeni ekosistemi kao i antropogena staništa. Takođe, istraženi su lokaliteti čija je nadmorska visina od 200 do 600m što isključuje nalaze visokoplaninskih vrsta (osim Rana temporaria, radi se o specifičnom slučaju). Procentualno najveći broj vrsta nađen je u okolini planinarskog doma i oko napuštenog betonskog ribnjaka, u blizini reke. U pitanju je lokalitet na ivici šume, gde se sustiču hrastova i bukova šuma, postoji krčevina i kamenjar kao i veliki broj malih efemernih vodenih površina koje su idealne za reprodukciju vodozemaca. U praksi je često slučaj da pojedina antropogena staništa pružaju bolje uslove za život, ishranu i reprodukciju vodozemaca i gmizavaca od okolnih prirodnih staništa. Brojnost populacija pa i broj vrsta životinja na takvim mestima mogu biti veći nego u prirodnim staništima u okolini. U literaturi se takva antropogena staništa označavaju kao hipernormalna (Arnold, 1987). Od 19 nađenih vrsta, 12 su, na osnovu Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti, označene kao prirodne retkosti republike Srbije i samim tim zakonom zaštićene. 12 vrsta nalazi se i na spisku vodozemaca i gmizavaca od potencijalnog međunarodnog značaja. Salamandra salamandra (šareni daždevnjak) se nalazi na spisku prirodnih retkosti republike Srbije, ali ne spada u vrste od potencijalnog međunarodnog značaja. Triturus arntzeni (dugonogi mrmoljak) nalazi se na spisku prirodnih retkosti republike Srbije i spada u vrste od međunarodnog značaja. Lissotriton vulgaris (mali mrmoljak) se smatra prirodnom retkošću republike Srbije ali ne i vrstom od međunarodnog značaja. Bombina variegata je označena kao prirodna retkost republike Srbije, i kao vrsta od međunarodnog značaja. Bufo bufo je prirodna retkost republike Srbije, ali ne i vrsta od međunarodnog značaja. Epidalea viridis je prirodna retkost republike Srbije, kao i vrsta od međunarodnog značaja. Rana dalmatina (šumska žaba) se nalazi se na spisku prirodnih retkosti republike Srbije, a takođe je i vrsta od međunarodnog značaja. Rana temporaria (travnjača) je prirodna retkost republike Srbije, ali ne i vrsta od međunarodnog značaja. Testudo hermanni (šumska kornjača) se ne nalazi na spisku prirodnih retkosti republike Srbije, ali ima status vrste od međunarodnog značaja. Podarcis muralis (zidni gušter) je najčešća vrsta gmizavca u Srbiji i ne nalazi se na spisku prirodnih retkosti ali spada u vrste od međunarodnog značaja. Lacerta viridis (zelembać) je još jedna vrsta guštera koja je u Srbiji široko rasprostranjena i veoma brojna tako da se ne nalazi na spisku prirodnih retkosti, ali je na spisku životinja od međunarodnog značaja. Ablepharus kitaibelli (kratkonogi gušter) je jedini predstavnik familije Scincidae u Srbiji. Nalazi se na spisku prirodnih retkosti, a spada i u vrste od međunarodnog značaja. Coronella austriaca (smukulja) je prirodna retkost republike Srbije, a spada i u vrste od međunarodnog značaja. Zamenis longissimus (Eskulapov smuk) je prirodna retkost republike Srbije, i vrsta od međunarodnog značaja. Natrix natrix (belouška) je prirodna retkost republike Srbije, ali ne i vrsta od međunarodnog značaja. Natrix tessellata (ribarica) nije na spisku prirodnih retkosti republike Srbije, ali spada u vrste od međunarodnog značaja. Vipera ammodytes (poskok) je jedina otrovna zmije nađena na širem području Grze i najčešća otrovnica u Srbiji. Poskok nije na spisku prirodnih retkosti ali spada u međunarodno značajne vrste (Džukić, 1995). Znatan broj vikend turista može negativno uticati na brojnost vodozemaca i gmizavaca, velika ljudska aktivnost uznemirava životinje a turisti ostavljaju za sobom veliku količinu otpada. U sklopu turizma je i pojačan drumski saobraćaj. Životinje stradaju prelazeći put, tokom akcije 2009. nađena su tri zgažena smuka na potezu između planinarskog doma i restorana Koliba. Lokalno stanovništvo i turisti često iz straha i neznanja ubijaju vodozemce i gmizavce, naročito zmije.