Grza - Reljef i hidrološke karakteristike

Klisura Grze pripada Karpatsko-Balkanskom masivu i zauzima centralni položaj na Balkanskom poluostrvu. Reka Grza nastaje od Ivanštice i Velike Čestobrodice. Klisura je duga 13 km i duboka 250m. Po izlasku iz klisure reka Grza teče oko 5 km i uliva se u reku Crnicu. Klisure Ivanštice i Vrelske padine su sa svih strana opkoljene visokim grebenima. Najtipičniji deo klisure u vidu kanjona je između Kozjeg roga i Javoračkog grabara (Ivanštica) i Pištolja i Baćine kose (Vrelska padina). Ove klisure predstavljaju podnožje velikog masiva Kučaja, koji ih sa severa, istoka i juga potpuno zaklanja od direktnog uticaja Bugarske i Vlaške nizije i istovremeno prikuplja dovoljne količine vlage (Mišić, 1981). Ivanštica izvire u Pešteru, na Kučaju. U nju se uliva mala, ali vodom bogata Vrelska padina, pa Ivanštica, uprkos svom slabom toku, od ušća Vrelske padine nikada ne presušuje (Marković, 1968). Dolina Ivanštice je duga 11 km, a duboka preko 300 m. Zahvaljujući snegu sa planinskih vrhova i obilnim letnjim kišama, vodostaj je najveći od marta do kraja maja. Drugi maksimum se javlja tokom jeseni usled dugotrajnih jesenjih kiša i pljuskova. Minimalna količina vode se javlja od sredine leta do početka jeseni. Jedan od najznačajnijih hidroloških elemenata ovog područja su izvori i vrela. Protok vode u Velikom i Malom vrelu raste i do 8 m3/s (Pejanović, 2002.).

Klisura Grze pripada Karpatsko-Balkanskom masivu i zauzima centralni položaj na Balkanskom poluostrvu. Reka Grza nastaje od Ivanštice i Velike Čestobrodice. Klisura je duga 13 km i duboka 250m. Po izlasku iz klisure reka Grza teče oko 5 km i uliva se u reku Crnicu. Klisure Ivanštice i Vrelske padine su sa svih strana opkoljene visokim grebenima. Najtipičniji deo klisure u vidu kanjona je između Kozjeg roga i Javoračkog grabara (Ivanštica) i Pištolja i Baćine kose (Vrelska padina). Ove klisure predstavljaju podnožje velikog masiva Kučaja, koji ih sa severa, istoka i juga potpuno zaklanja od direktnog uticaja Bugarske i Vlaške nizije i istovremeno prikuplja dovoljne količine vlage (Mišić, 1981). Ivanštica izvire u Pešteru, na Kučaju. U nju se uliva mala, ali vodom bogata Vrelska padina, pa Ivanštica, uprkos svom slabom toku, od ušća Vrelske padine nikada ne presušuje (Marković, 1968). Dolina Ivanštice je duga 11 km, a duboka preko 300 m. Zahvaljujući snegu sa planinskih vrhova i obilnim letnjim kišama, vodostaj je najveći od marta do kraja maja. Drugi maksimum se javlja tokom jeseni usled dugotrajnih jesenjih kiša i pljuskova. Minimalna količina vode se javlja od sredine leta do početka jeseni. Jedan od najznačajnijih hidroloških elemenata ovog područja su izvori i vrela. Protok vode u Velikom i Malom vrelu raste i do 8 m3/s (Pejanović, 2002.).

Reke Vrelska padina i Ivanštica su naročito interesantne, jer se nalaze na granici dva Evropska hidroekoregiona - Dinarskog zapadnog Balkana i Istočnog Balkana. Jedan od najznačajnijih hidroloških elemenata ovog područja su izvori i vrela.

Tekst i fotografije: Sanja Đurović